Ovo je zbirka utisaka učesnika/ca naših tura. Ako želite da se i vaši utisci nađu na ovoj stranici, pošaljite ih na mail Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je vidjeli sa napomenom: za stranicu utisaka
------------------------------------------------
Sa Vjevericom na Lovćen
Boravak u Crnoj Gori iskoristio sam da jedan dan budem na izletu sa planinarima iz kotorskog planinarskog društva VJEVERICA.
Obradovao sam se kada nas se skoro 40 okupilo na Krstacu, 900 metara iznad Kotora, neki su došli pešice od obale mora, a neki autom. Bile su zastupljene bukvalno SVE generacije ali ipak su dominirali mladji što je uvek lepo videti.
Markiranom stazom smo se kroz NP LOVĆEN uspeli do Medjuvršja, prevoja izmedju dva najpoznatije lovćenska vrha Štirovnik (1749m) i znamenitiji Jezerski vrh (1660m). Atmosfera je bila vrlo opuštena, a za mene koji često idem sa velikim BG pl. društvima čak i suviše opuštena. Zapravo bilo je vrlo simpatično dogovaranje na licu mesta kuda i na koju stranu dalje, a nisam uočio da se tu neko i nametao kao vodič koji odlučuje. Negde drugde, na nekoj većoj visini i u većoj divljini to bi bilo opasno i apsolutno nedozvoljeno ali je ovde to sve izgledalo savim prirodno.
Lako se svi DOGOVORISMO da odemo na Ivanova Korita (lepo markirana staza) gde je bila skromna svečanost posvećena ekologiji, čistoj sredini, pod ne baš primamljivim nazivom DANI KOPRIVE. Ljubazni domaćini su nas zadržavali na ručku, ostalo ih je nekoliko, a mi produžismo kraćom, nemarkiranom stazom na sever do katuna Mali Bostur, a zatim sve markiranom stazom i na Jezerski vrh. I pored preteće kiše, nas nekoliko se popelo do Mauzoleja (naravno ne kroz tunel već starim, vijugavim i strmim stepenicama). Pogled u daljinu nije bio moguć zbog oblaka, ali zato Cetinje i Njeguši bili kao na dlanu... Posebno je upečatljiv pogled na samo jezero tri stotine metara dole (odatle i naziv ovom vrhu!), severno od Mauzoleja, koje se može samo videti ako se DOBRO nagne sa vidikovca (gumna).
Sa vrha malo se vrativši, spustili smo se na markiranu stazu koja na severozapad kroz šume vodi ka Njegušima i Bukovici. Iznenadila me je, iako je bio kraj maja, velika količina snega na stazi, tako da je na nekim mestima bio baš potreban oprez. Nismo imali vremena da odemo do samog jezera, (za to nam je trebalo jkoš više od sat vremena) ali smo se spustili u lepe Njeguše (primetio sam tu dve velike kuće gde se dime celi krovovi, tu se suše čuvene njeguške pršute!).
I na kraju i ja sam bio medju onima koji su imali volje i snage da se spuste do morske obale čuvenom karavanskom stazom od Krstaca do Kotora sa neprestano fantastičnim pogledom na Boku. Ova staza je pre nekoliko godina bila dosta zapuštena, ponegde gotovo neprohodna, ali je sada popravljena sa jasnim markacijama. Prošli smo kroz tvrdjavu nad Kotorom, obnovljene su stepenice, i na kraju je prijalo pivo u kafiću tesnih kotorskih ulica.
Ukupno je kružna tura od Krstaca iznosila 21 kilometar, a oni koji su peške pošli iz Kotora i tako se vratili, prešli siu 33 kilometra i savladali visinsku razliku od skoro 2000 metara!
Za mene je bilo prijatno iznenadjenje da u relativno malom primorskom gradiću može da se okupi toliko mnogo ljubitelja pešačenja sa kojima sam proveo divan dan.
Bogoljub Janković, PD POBEDA, Beograd
------------------------------------------------
